Ovakvu ishranu obezbediće hrana koja je koncipirana tako da zadovolji sve potrebe koje su propisane od strane proizvođača linijskih hibrida koka nosilja. Tačnije, proizvođači linijskih hibrida daju preporuke za hranjenje odvojeno po svakoj od fazi razvoja i eksploatacije koka nosilja. U periodu eksploatacije koke nosilje odprilike jednu trećinu unetih nutrijenata ugrađuju u sastav jajeta. Iz tog razloga, u periodu odgoja buduće nosilje moraju se adekvatno kroz menadžment ishrane, pripremiti za period eksploatacije. Na kraju 18. nedelje starosti, koka nosilja mora biti zrela i u fiziološkom i u fizičkom smislu.
Piliće i koke nosilje treba hraniti grubom hranom, sa tačno definisanim međusobnim odnosom čestica. Visok udeo vrlo finih komponenata ili pregruba struktura može dovesti do selektivnog unosa hranljivih sastojaka. U periodu odgoja praktičnije je koristiti brašnastu formu hrane. Ukoliko se pak hrana mora peletirati, neophodno je njeno mrvljenje do željene krupnoće. Preporučena veličina čestica za brašnastu hranu namenjena periodu odgoja navedena je u grafikonu ispod:
Vodeći svetski proizvođači linijskih hibrida Lohmann i Isa međusobno se malo razlikuju u osnovnim načelima za ishranu podmladka.
Uopšteno, ishranu u periodu odgoja, možemo podeliti u četiri faze: starter, grover, finišer (developer) i faza predpronošenja.
Starter faza
Normalno je da traje prvih 3-4 sedmice života malih pilića. U ovom periodu potrebno je zadovoljiti intenzivan rast i razvoj ptica i njihovih vitalnih organa. Hrana namenjena ovom periodu ishrane u sebi mora da sadrži visok procenat proteina (oko 20%) visoke biološke vrednosti. Takođe potrebe za svarljivim aminokiselinama su visoke te ih kroz ishranu moramo obezbediti. U ovoj prvoj fazi potrebe za lako dostopnum energijom su najviše.
Vitamini, makro i mikro elementi takođe moraju biti na visokom nivou. Okvirno, utrošak ove hrane po jednom piletu treba da iznosi oko 550 grama.
Grover faza
Počinje od navršene 4. sedmice života mladih kokica i traje sve do 8. sedmice. U ovoj fazi, takođe je intenzivan porast ali nešto manji nego u prvoj fazi. Potrebe za proteinima se smanjuju pa je njihovo učešće u hrani oko 19%. Takođe, opadaju i potrebe za energijom, aminokiselinama, makro elementima. Iako su potrebe za hranljivim materijama niže, svi nutrijenti u hrani moraju biti visoke biološke vrednosti. Utrošak hrane u ovom periodu treba da iznosi oko 1200 grama po ptici.
Starter i grover fazu treba posmatrati kao prvu polovinu odgoja.
Finišer faza
Nakon završene grover faze, sa navršenih osam sedmica starosti započinje finišer faza koja traje sve do navršenih šesnaest sedmica starosti. Ovo je period u kome moramo iskontrolisati rast i razvoj same buduće nosilje i razvoj njenih organa za varenje pre svega. Hrana namenjena ovoj fazi ishrane specifična je po tome što se u njoj sadržaj hranljivih materija smanjuje a učešće sirovih vlakana povećava. Sadržaj proteina u hrani treba da bude oko 15-16%. Sadržaj energije i aminokiselina se smanjuje. Na ovaj način, ishranom koka hranom niske nutritivne vrednosti kontroliše se njihova telesna težina, odnosno ne dozvoljava im se da na kraju odgoja budu u tovnoj kondiciji. Sa druge strane, isuviše niska nutritivna vrednost hrane u ovom periodu dovešće do podhranjenosti koka koje će u period proizvodnje jaja ući sa niskim depoom masti u telu i kao takve neće moći da daju svoj maksimum predodređen genetskim potencijalom.
Drugi zadatak u ovoj fazi odgoja jeste razvoj organa za varenje. Naime, koke nosilje moraju razviti kapacitet i funkcionalnost svojih digestivnih organa kako bi u periodu eksploatacije imale dovoljno potencijala za konzumaciju i iskorišćenje hrane. Iz tog razloga u ovoj fazi koristimo hranu koja u svom sastavu ima visok sadržaj sirovih vlakana (5-6%). Sirova vlakna podstiču rad mišićnog dela želudca, povećavajući njegovu snagu i volumen.
Takva hrana podstiče i razvoj žlezdane funkcije u samom želudcu a kasnije i u crevima životinja. Ukoliko je digestivni trakt loše rezvijen i nedovoljno fukcionalan ne može se očekivati proizvodnja jaja na zavidnom nivou. Utrošak finišer hrane treba da iznosi oko 3500 grama po koki.
Faza predpronešenja
Traje svega dve sedmice, 17. i 18. sedmica života nosilja. Ishrana u ovom periodu treba da buduće koke nosilje prilagodi na period eksploatacije kao i na hranu koju će konzumirati u tom periodu. U ovoj fazi ponovo se povećava sadržaj proteina u hrani na oko 17.5%., a sa njima i sadržaj aminokiselina. Potrebe za kalcijumom naglo rastu pa je potrebno njegovo učešće od 2-2,2% u odnosu na period finišera gde je zastupljenost kalcijuma bila 0,9%. Zahtevi za dostupnim fosforom se takđe povećavaju u fazi predpronošenja. Sadržaj vlakana ostaje na visokom nivou, kao i predhodnoj fazi ishrane. Hrana po svom hemijskom sastavu i fizičkim karakteristikama počinje da liči na hranu koju će koke koristiti u eksploataciji. Faza predpronošenja je poslednji period u kome se može podešavati telesna masa kokica pre same eksploatacije.
Ujednačenost jedinki na kraju odgoja
Sa navršenih osamnaest nedelja starosti, optimalno je da telesna masa koka bude 1450-1550 grama i da fizički mogu konzumirati 75-80 grama hrane dnevno.
Ujednačenost jata takođe je veoma važan pokazatelj odgoja i preduslov za stabilnu proizvodnju jaja. Ujednačenim jatom smatra se ono koje na kraju perioda odgoja ima koeficijent varijacije telesne mase od 12% ili manje.
Na početku odgoja, koeficijent varijacije je jako dobar. Kako živina u odgoju stari, nastaje iskrivljenost distribucije telesnih težina jer se slabije jedinke sporije razvijaju. Kasnije, iskrivljenost distribucije postaje još veća jer se dominantne jedinke dodatno razvijaju u odnosu na druge. Iz ovog razloga potrebno je izvršiti klasiranje živine sa oko 56. dana starosti, što odgovara kraju grover faze. Nakon toga, uz adekvatnu ishranu i manadžment ne bi trebalo da bude većih odstupanja u napredovanju telesnih masa, te se period odgoja treba završiti sa pomenutim koeficijentom varijacije od 12%.
