Etilogija

Gastrični ulkus je bolest multikompleksne etiologije i povezan je sa više rizičnih faktora. Nažalost mnogi postupci koji se primenjuju sa ciljem da se poveća efekat hrane i smanji cena koštanja mogu dovesti do prevalence želudačnih lezija. Neosporna je veza između razvoja ulcera i veličine partikule hraniva u smeši, odnosno krupnoće meljave. Fino mlevena hraniva povećavaju razvoj ulcera. Zbog toga je neophodno naći balans između ekonomike, efikasnosti hrane i nastajanja šteta kao poseldica razvoja ulkusa. Ovo je jako bitno iz razloga što se sitnija meljava bolje vari i iskorišćava, pa je i konverzija manja, dok je kod krupnije to obrnuto. Teško je napraviti preporuke oko veličine čestice hrane, međutim generalno je usaglašeno da se prosečna veličina čestica kreće oko 750-900µm. Tačnije, mnogo je potrebnije imati što manji procenat finih čestica čija krupnoća ne prelazi 300 µm. Iz ovoga se nadovezuje da će granulirana hrana češće dovoditi do razvoja ulcera, pošto iz razloga proizvodnje mora se finije mleti i čestice moraju biti sitnije. Para prilikom peletiranja podiže temperaturu na 80°C što može dovesti do gelatinizacije skroba. Tretman zrna temperaturom može da dovode do pojave ulcera. Ovo sugeriše da male čestice hrane rezultiraju u većem sadržaju tečnosti u želucu i većem mešanju sadržaja. Osim toga povećano mešanje u slučaju da u pilorusnoj regiji raste Ph ima za posledicu stimulisanje sekrecije hlorovodonične kiseline. Ako se zrnasta hraniva obrađuju valjkastim mlinom imaju manje ulcerogene osobine nego ako se melju čekićarom.

Takođe, pored ovoga mogu postojati i drugi uzroci: 

• upotreba sirovina sa visokim sadržajem vlage;

• nizak procenat proteina; 

• nizak procenat vlakana; 

• energetski jaka hrana; 

• nedostatak vitamina E i selena; 

• užegla hrana (mast); 

• prenaseljenost; 

• nedovoljno hranidbenog prostora; 

• velika variranja u kvalitetu hrane; 

• neadekvatna količina hrane i vode - česta gladovanja i žeđ; 

• varijacije u temperaturi u sobama; 

• veliki genetski potencijal; 

• ljudske greške i razne bolesti.

Upotreba vlakana uveliko može da prevenira razvoj čira - repin rezanac, stočno brašno, ječam, ovas, suncokretova sačma, odnosno sva hraniva bogata celulozom. Kukuruz i pšenica imaju jak ulcerozni efekat a zob i ječam umeren. Delimično objašnjenje za ovo može biti u tome što sadržaj vlakana u zrnu varira.

Verovatno je da faktori kao što su akutne infektivne bolesti i sezona influnece (gripa) utiču na pojavu razvoja ulcera na sličan način kao što su menadžment i prekid unosa hrane. Istraživanja pokazuju da svinje sa respiratornim bolestima 10 puta više imaju ulcera na pars oesophages nego svinje bez respiratornih bolesti. 

Svinje kod kojih je došlo do razvoja ulcera su apatične, izdvajaju se od drugih i slabije jedu. Mogu biti bleđe od ostalih u grupi- porcelansko bela boja, usled gubitka krvi. Takođe može se javiti i melena- crna stolica usled svarene krvi. Takođe u nekim situacija se može čuti škripanje zubima usled bola u abdomenu. Kod životinja često nastupi i smrt bez jasno razvijenih znakova bolesti. Ako posumljamo na razvoj ulcera i da će doći do pucanja istog životinja se ne treba lečiti i preporučeno je ekonomsko klanje životinje. 

Epidemiologija

Pregledom svinja na klanici je ustanvoljeno da je oko 80% tovljenika sa promenama na želucu uključujući parakeratozu, erozije i ulcere, ako svinje potiču sa modernih farmi. Mnogo je varijabilnosti od farme do farme u prevalenci i težini lezija. Pojava ulcera na želucu prisutna je kod svih starosnih kategorija, ali je najčešći kod svinja starih od 3 do 6 meseci. Krmače oko vremena prašenja su takođe rizične grupe. Ispitivanjem zaklanih krmača našli su da je 60% sa želudačnim lezijama, a 10-15% sa ulceracijama. Često, u želucu krmače možemo  naći opsežna ožiljna tkiva, koji nam govore o prethodnim teškim ulceracijama. Gastrični ulcer može biti i uzrok uginuća. 

Profilaksa i terapija:

upotreba vlakana je jako bitna u prevenciji ulcera;

kontrola mikotoksina - neki od njih dovode se u vezu sa nastankom ovog oboljenja;

optimalan odnos veličine čestica hrane;

dodavanjem MgO2;

dodavanjem sode bikarbone;

  više koncentracije metionina i triptofana;

  nepreveliki udeo sintetičkog lizina u smešama;

  dodavanje Selena;

  dodavanjem vitamina C,K i E;

kontinuirano dostupna kvalitetna hrana i voda.