Kao i kod brojlera, objekti za smeštaj i tov ćurića moraju biti detaljno oprani i dezinfikovani uz sprovođenje svih biosigurnosnih mera na farmi. Prostirka koja se koristi mora biti čista i uredna, koja se nakon postavljanja dezinfikuje. Debljina prostirke treba da iznosi oko 10 cm. Oprema koja se koristi za hranjenje i napajanje - ćurkama mora da obezbedi nesmetani pristup hrani i vodi. Ćurke se počev od prvog dana pa do kraja tova hrane po volji, s tim da je u prvim danima potrebno stalno dodavanje hrane u hranilice kako bi se ćurući podsticali na konzumaciju.
Gustina naseljenosti ima značajnu ulogu u obezbeđenju mikroklimata, zatim je zanačajna za prostor, vitalnost i ponašanje ćurića. Veći broj grla po m² poda ne samo što dovodi do pregrejavanja i povećanja štetnih gasova i vlage u vazduhu objekta, s posledicom vlaženja prostirke, već uslovljava i povećanje socijalne tenzije u jatu što je jedan od preduslova za pojavu kanibalizma. Držanje većeg broja grla na m² podne površine od držanja utvrđenog normativom odražava se slabim prirastom ćurića, neujednačenošću u porastu i povećanom smrtnošću. Do uzrasta 4 nedelje, obično se stavlja do 12 ćurića na 1 m². Za naseljenost do kraja tova odlučujuća je završna telesna masa ćuraka koja se očekuje. Na 1 m² podne površine u industrijskom sistemu maksimum je 34 kg žive mase ćuraka. U manje  intenzivnom sistemu, sa oskudnijom opremom i objektima telesna masa po m² mora biti manja pa iznosi oko 25 kg/m2.
Za razliku od pilića, ćurići prvih dana zahtevaju znatno višu temperaturu i njima je zagrevanje potrebno prvih 4-5 nedelja. Prve nedelje temperatura u zoni grejanja treba da iznosi oko 35 ºC. U narednim sedmicama potrebe ćuraka za temperaturom opadaju tako da nakon šest punih sedmica, optimalna temperatura u objektu za tov ćuraka treba da iznosi oko 20 ºC
Intenzitet svetla u prvim danima veoma je bitan za normalnu adaptaciju ćurića na novu sredinu i za pronalaženje hrane. Unutrašnjost objekta mora biti dobro osvetljena u trajanju od 22h dnevno.
Potrebe za ventilacijom rastu kako se period tova bliži kraju jer se u objektu povećava sama težina životinja, samim tim i njihovi produkti metabolizma koji se ventilacijom trebaju odstraniti iz objekta. Utvrđena je veza između količine utrošene hrane i intenziteta ventilacije pa se za svaki utrošak hrane od 1 kg na dan treba obezbediti izmena od oko 90 m3 vazduha na sat.