Tov svinja može se podeliti na ekstenzivan i intezivan tov. Takođe može se napraviti razlika da li se tove prasad koja su proizvedena na istoj farmu, zatvoren ciklus, ili se tove prasad koja su nabavljena eksterno.
Uspešnim farmama u tovu se smatraju farme koje ostvaruju:

• dnevne priraste od preko 800g i
• konverziju hrane manju od 2.8kg za kilogram prirasta.

Upravo ova 2 parametra i najviše utiču na profit u samom tovu,a to su dnevni prirast i konverzija.

Na ove rezultate veliki uticaj ima: genetika, zdravsvteni status, ambijent i hrana.
Genetika ima jako veliki uticaj na sam rezultat u tovu. Moderne i novije genetske linije svinja imaju jako velik potencijal za rastom. Najčešće se na farmam tova mogu sresti trorasni hibridi koji nastaju ukrštanjem f1 majka sa teerminalcem. Nije redak slučaj da se sretnu i četvororasni hibridi, što znači da nerast, nije čistokrvan nego da je i on nastao ukrštanjem rasa. Sve ovo ima za pojavu ispoljavanje heterosis efekta te jednostvano „tovni materijal“ kupi sve najbolje od svake rase. Kada pričamo o nerastovima to su najčešće-durok, pietren, hempšir ili neka od kombinacija međusobnog ukrštanja ovih životinja. Takođe genetika ima veliki uticaj na sam kvalitet mesa.
Zdravstveni status igra veoma bitnu ulogu. Samo zdrava životinja ima sve mogućnosti da ispolji sve svoje mogućnosti za rastom i razvojem. Ovo je poseban izazov na farmam koje samo rade tov i to naročito kada se prasad uzimaju sa više mesta. Loš zdravsvteni status ima indirekne i direkne efekte na sam profit koji se ogledaju kroz:uginuća, škart jedinke, troškove lečenja, troškove ljudskog rada, produženje vremena u tovu i sl. Vakcinisana prasad, all in all out sistem, oprani,dezinfikovani i odmoreni objekti samo su neke od stavki koje imaju jako veliki uticaj da se zdravlje svinja održi na visokom nivou.
Ambijent je jako bitan. Mi se nalazimo u predelima gde su temperaturna variranja u toku godine, a možemo slobodno reći i dana, jako velika. S obzirom na sve ovo trea svinjama obezbediti adekvatne mikroklimatkse uslove za tražene kategorije,a koje s eodnose na temperaturu i vlažnost. Mnogo je veći izazov u toku letnjih meseci kako da se rashlade objekti i da se ta temeratura spusti na približno potrebnu svinjama. U ambijentalne uslove se ubrajaju i gustina anseljenosti, broj hranidbenih mesta, broj pojilica po bosku i sl.
Hrana ima veliki uticaj na sam dnevni prirast i konverziju. Dobra hrana ne može da amortizuje lošu genetiku ili loš zdravsvteni status. Jako je bitno da sva ova četiri dela budu na visokoj lestvici potpomognuta velikim ljudskim radom i posvećenosti. Hrana može biti jednofazna, dvovazna ili trofazna. Kod nas se najčešće koristi dvovazna ishrana odnosno od 30-60kg i 60-105kg. Sam tip ishrane određen je tehnologijom na farmi i mogućnostima ishrane,ali i ciljanom težinom na kraju tova. Tako da ako se ide na veće izlazne težine poželjno je koristiti 3 faze, pošto na taj način dolazi do uštede. Sama hrana mora biti bezbedna za ishranu životinja, kontinuirano kvvalitetna bez naglih oscilacija u svom sastavu i prilagođena dobi svinja. Kod hrane u tovu svinja najvažnije je kako je obrok izbalansiran u kom nivou i odnosu se nalaze sirovi protein, lizin i ostale aminokiseline, energija, vlakna...