Bolest je prisutna tokom cele godine. Međutim, u prelaznim periodima sa toplijeg – letnjeg na hladniji – zimski period kod brojlerskih pilića često se pojavljuju respiratorne smetnje. U početku su blaži, a zatim se razvijaju teži hronični simptomi bolesti, uz prateće narušene prirodne pokazatelje proizvodnje.

Razlozi "slabije" konzumacije završne hrane – finišera u brojlerskoj proizvodnji

Primećeno je da se tovljači brojlerskih pilića žale u periodu prelaska sa letnjeg na hladniji zimski period godine, jer im jedinke slabije konzumiraju završnu – finišer hranu. Iznete činjenice o slabijoj konzumaciji završne finišer hrane su evidentne, ali nisu uvek jasni pravi razlozi. U cilju utvrđivanja odgovora, potrebno je sagledati osnovne karakteristike brojlerskog pileta. A to su: njegov kratak život, visok genetski potencijal na uštrb zdravlja, kao i specifični uslovi života brojlera u odnosu na druge vrste i kategorije živine. Logičan odgovor je da se daleko češće javljaju bolesti koje nemaju specifičnog – direktnog uzročnika, već su posledica problema druge prirode: tehnologije tova (načina držanja, smeštaja, ishrane i nege) i ambijentalnih uslova (temperatura, % relativne vlažnosti i brzina strujanja vazduha).

Narušavanjem bilo kojeg od navedenih uslova tehnologije držanja i ambijentalnih parametara, a često i više njih istovremeno, dolazi do bolesnog stanja brojlerskih pilića koje se klasifikuju kao tehnopatije.

Nastanak tehnopatija u brojlerskoj proizvodnji je najizraženiji u periodu prelaska sa letnjeg na hladniji – zimski period. Ovaj period često zatekne tovljače pilića nespremne. Naime, previde usklađivanje potrebnih uslova tehnologije držanja i ambijentalnih parametara u objektu sa novonastalom situacijom. U ovom radu će biti taksativno navedeni pojedinačni uslovi značajni za ispunjavanje tehnologije tova (A) i ambijentalnih parametara (B) u zimskom periodu tova.

A – Uslovi tehnologije tova:

Brojlerske piliće useljavati u proizvodne objekte u kojima će se tokom celog tova komforno osećati, u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja, uz razuman utrošak bezbednih energenata za održavanje potrebne temperature;

Smeštaj jednodnevnih pilića izvršiti u prethodno pripremljen proizvodni objekat u kojem je postavljena kvalitetna prostirka u debljini od 15 cm, što je predviđeno za zimski period tova i postignutu potrebnu temperaturu vazduha, s tim da se sa starošću pilića koriguje;

Jednodnevne piliće primati u proizvodni objekat sa punim hranilicama i hranom na papiru poda u količini od 5 g po piletu u narednih 3–5 dana. Tokom procesa tova sistem hranjenja nivelisati sa uzrastom pilića;

Veoma je bitno da se postavljena prostirka redovno osvežava novim slojem, što se popularno naziva „negovanje prostirke“.

B – Ambijentalni parametri

Proizvodne objekte u zimskom periodu početi grejati 72 sata pre prijema pilića. Merena temperatura slame na prijemu jednodnevnih pilića treba da iznosi od 32 do 34°C, kao i temperatura vazduha iznad pilića. Temperatura poda je od krucijalnog značaja u prvoj dve nedelje, s obzirom da pilići imaju tendenciju da gube značajnu količinu toplote kroz svoja stopala. Temperatura poda ispod slame treba da iznosi 28°C. Narednih nedelja temperatura u objektu se smanjuje za 2°C;

Osnovni cilj kontrolisanja relativne vlažnosti je održavanje suve i rastresite prostirke. Procenat relativne vlažnosti je veoma bitan parametar u zimskom periodu, jer spoljašnji vazduh koji ulazi u proizvodni objekat tokom izmene vazduha – ventilacije, ima visok procenat vlage. Tokom proizvodnog ciklusa, relativna vlažnost u proizvodnom objektu ne sme da pređe 60%. Mokra prostirka može izazvati zdravstvene probleme kao što su pododermatitis i crvenilo skočnih zglobova, a u ekstremnim slučajevima čak i žuljevi na grudima. Umanjenje vrednosti trupa (klanični škart i odbačaj delova trupa) koristi se kao mera dobrobiti živine. Neispunjavanje minimalnih zahteva može dovesti do smanjenja dozvoljene gustine naseljenosti (u EU). Vlagu proizvode: sistem grejanja, sistem pojenja i sami pilići. Da bi se kontrolisala relativna vlažnost, jedina opcija je povećanje temperature vazduha – približno, za svaki 1°C za koji zagrejemo vazduh, relativna vlažnost se smanjuje za 5%. Potrebno je održavati vlažnost prostirke ispod linija pojenja između 25-35%, i smanjivati pritisak u linijama pojenja ako prostirka postane previše vlažna;

Minimalna ventilacija kontroliše nivo kiseonika uz pomoć ventilatora i ulaza vazduha (prozora) i mora da radi na ciklični tajmer, nezavisno od temperature. Radi uvek, i kada je temperatura objekta na nivou ili ispod zadate temperature. Tajmer bi trebalo da omogući minimalnu vrednost razmene vazduha od 12,5% (1/8) do 20% (1/5) zapremine objekta. Minimalno vreme rada treba da bude 60 sekundi kako bi se osiguralo da će ulazeći, hladni vazduh pomešati sa unutrašnjim vazduhom i zagrejati. Ulazi vazduha treba da reaguju na rad ventilatora i da rade na potpritisak, a ne na procenat otvorenosti ili temperaturu. Brzina strujanja vazduha treba da bude od 0,3 m/sekundi.

Ukoliko se ne sprovode navedeni principi u tehnologiji tova (A) i ambijentalnim parametrima (B) tokom zimskog perioda tova, sigurno će doći do narušavanja prirodnih pokazatelja proizvodnje i same ekonomske opravdanosti.

Ekvalentan primer je onaj kada je niska temperatura i vlažna prostirka u proizvodnom objektu: pilići se grupišu i dolazi do smanjenja aktivnosti – „radne atmosfere“. Smanjena temperatura i vlažna prostirka ispod linije za napajanje u objektu dovode do smanjene aktivnosti, smanjenje konzumacije hrane i narušavanja svih proizvodnih parametara. Period kada eskaliraju ovakvi slučajevi je pred kraj tova pilića, jer tada bolest prelazi u teži, hroničan oblik. Obdukcijski nalaz kod leševa najčešće ukazuje na hronična respiratorna oboljenja (Chronic Respiratory Disease, CRD).

Tovljači pilića, nažalost, u ovim slučajevima grupisanje pilića i apstinenciju hrane neopravdano pripisuju lošem kvalitetu završne hrane.