Oboljenje se javlja kao posledica poremećaja metabolizma masti, ugljenih hidrata, proteina i minerala uz povećanje broja ketonskih tela u krvi, pojavu acidoze i funkcionalnih i strukturnih promena u jetri, bubrezima i drugim organima. Ovom poremećaju metabolizma sklone su ugojene krmače, kao i krmače sa velikom količinom mleka tokom laktacije.
Uzrok poremećaja metabolizma: pojava ketoze kod krmača je uslovljena nedovoljnim unošenjem energije hranom, prvenstveno ugljenih hidrata. Usled toga smanjuje se nivo glikogena u jetri, pa se deo potreba u energiji obezbeđuje procesom glikoneogeneze. Oksidacijom masnih kiselina dolazi do obilnog stvaranja ketonskih tela. Ketonska tela izlučuju se mokraćom, a u krvi obolelih svinja prisutan je nizak nivo šećera (hipoglikemija)
Vrste ketoze: u praksi se ketoza može javiti iz dva razloga:

1. Primarna ketoza - prouzrokovana nedostatkom specifičnih hranljivih sastojaka u obroku kod krmača dobrog apetita
2. Sekundarna ketoza - prouzrokovana nedovoljnim unošenjem hranljivih sastojaka usled lošeg apetita ili bolesti

Patološko-anatomske promene: upadljive promene na obdukciji uginulih životinja su masna infiltracija i degeneracija ćelija jetre i bubrega, koji su bledo žute boje, a na preseku organa tkivo je masno infiltrovano (ćelije su ispunjene manim kapljicama).
Klinička slika: obolele krmače brzo mršave, apetit je slab ili ga uopšte nemaju. Pri kretanju se zanose uz izraženu slabost zadnjih nogu. Tokom bolesti javlja se somnolencija (pospanost), koja može preći u stanje kome. Proizvodnja mleka je smanjena usled deficita prekursora glikogena. Nivo glukoze u mlečnoj žlezdi je smanjen usled nedovoljne sinteze glukoze u jetri. Poznato je da je mlečnoj žlezdi neophodna velika količina glukoze, koja je preteča laktoze (mlečnog šećera).

Laboratorijskim analizama krvi krmača ustanovljava se visoka koncentracija ketonskih tela i smanjen nivo glukoze (hipoglikemija). Izlučena mokraća ima karakterističan miris na aceton.
Dijagnoza: dijagnoza ketoze postavlja se na osnovu kliničkih simptoma, a potvrđuje nalazom ketonskih tela u mokraći.
Terapija: u terapiji ketoze koristi se rastvor glukoze u količini od 50gr/kg telesne mase. Glukoza se može aplikovati kao napoj, ili intravenskim davanjem komercijalnog rastvora 10-20%. Uz glukozu preporučuje se injekciono davanje glukokortikosteroida, preparata vitamina B kompleksa i C vitamina.
Preventiva: najbolja preventiva ketoze je adekvatna ishrana u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, tako da krmače dobijaju dovoljno energije u obroku u vidu ugljenih hidrata u skladu sa telesnom masom i fazom suprasnosti. Opstipaciju preduprediti dovoljnim nivoom celuloze u obroku.