U uslovima intenzivne proizvodnje, ishrana svinja je uravnotežena i zadovoljava nutritivne potrebe za održavanje života, rast i reprodukciju. Međutim, sam unos hranljivih materija u velikoj meri određen je dobrovoljnim unosom hrane koji je pod uticajem čula mirisa i ukusa. Stoga je od suštinskog značaja da smeše koje se koriste za ishranu svinja budu ukusne, kako bi se obezbedio visok unos hrane. Ovo je posebno važno u periodu kada prasad imaju smanjen apetit, kao što je slučaj u prvih nekoliko dana nakon zalučenja.
Identifikovan je niz faktora koji utiču na unos hrane kod svinja, među kojima su:
-
ambijentalni uslovi u objektu,
-
sociološki faktori među svinjama i
-
genetska osnova.
Sa aspekta ishrane, imperativ je korišćenje bezbednih i higijenski ispravnih sirovina u proizvodnji. Takođe, bitni parametri su energetska gustina smeša i parametar ukusa koji se odnosi na karakteristike prihvatljivosti hrane, uključujući i miris i teksturu, koju svinja oseti pre nego što dođe do akta gutanja.
Broj jezičnih papila zaduženih za ukus kod svinja je najmanje tri puta veći nego kod ljudi, što znači da je njihovo čulo ukusa razvijenije i reaktivnije na različite ukuse i arome u hrani. S obzirom da je miris prvi osećaj koji svinja detektuje pored hranilice, miris smeša postaje početni stimulans koji pokreće svinju da jede.
Ukus smeša može se poboljšati korišćenjem sastojaka koje svinje preferiraju, na bazi skroba ili prostijih ugljenih hidrata, ali i upotrebom dodataka u hrani, kao što su arome, koji čine smeše prihvatljivijim za konzumaciju i podstiču veći unos hrane. Takođe, arome maskiraju sastojke koji su potencijalno neukusni za konzumaciju svinjama.
Brojna ispitivanja sprovedena su korišćenjem širokog spektra ukusa da bi se identifikovali oni pravci arome koje svinje najviše privlače za konzumaciju. Većina studija je dokazala sklonost prema slatkom ukusu. Zbog toga većina proizvoda koji se dodaju hrani kao arome uključuju zaslađivače kao što su saharin i talin. Drugi uključuju vanilu i mlečne ili voćne arome, kao i kombinaciju istih. Prihvatljivost ovih ukusa za svinje je identifikovana izvođenjem studija preferencija ukusa u kojima su svinje istovremeno imale na raspolaganju smeše sa različitim ukusima. Preferencija ukusa određena je najvećom konzumacijom određenog ukusa.
Arome u smešama koriste se prvenstveno u fazama kada se očekuje da će unos hrane biti manji, kao na primer u periodu nakon odlučenja prasadi. Takođe, sa težnjom povećanja konzumacije, arome se sve češće koriste i u ishrani tovnih svinja. Isti princip se primenjuje i u fazi predstartera, kada nam je cilj da prasadima povećamo konzumaciju hrane. Naime, postoje istraživanja koja dokazuju da se afinitet ka određenom ukusu prenosi sa krmača na prasad (imprinting efekat), pa se u praksi sve češće koriste iste arome u hrani za krmače i u predstarter smešama za prasad, očekujući povećanje konzumacije.