Acidoza buraga nastaje zbog:

• prevelikog sadržaja lakosvarljivih ugljenih hidrata u obroku (skrob, šećeri),
• neuravnoteženog odnosa između kabastih hraniva i lakosvarljivih ugljenih hidrata (premalo sirovih vlakana u obroku),
• prevelika količina kiselih hraniva uz nedostatak sirovih vlakana,
• previše koncentrovanih hraniva u obroku.

Zbog velike količine lakosvarljivih ugljenih hidrata dolazi do značajnog pada pH vrednosti i zakišeljavanja buraga. Zakišeljavanje buraga značajno utiče na buražne bakterije čija je uloga varenje hrane. Pri tome se u buragu masovno razvijaju one vrste bakterija kojima pogoduju takvi uslovi za život. Značajno mesto među njima zauzimaju vrste bakterija koje vare lakosvarljive ugljene hidrate i one vrste koje stvaraju mlečnu kiselinu koja dodatno snižava pH vrednost. U takvim uslovima smanjuje se broj  korisnih bakterija čija je uloga varenje celuloze. Prestaju i kontrakcije buraga i preživanje, sa čime nema ni lučenja pljuvačke koja pozitivno deluje na pH buraga, što dodatno povećava kiselost. U tom slučaju dolazi do resorpcije mlečne kiseline iz buraga u krv, a sa time i do metaboličke acidoze. Kiseli sadržaj u buragu nagriza i oštećuje sluzokožu buraga pa je ona podložnija infekcijama od strane patogenih organizama.

Simptomi

Simptomi se ogledaju u smanjenju dnevne proizvodnje mleka, lakšem prolaznom odbijanju hrane, i retkoj konzistenciji izmeta u kome se mogu videti mehurovi vazduha koji nastaju usled fermentacije nesvarene hrane. Teži slučajevi odlikuju se naglim odbijanjem hrane i vode, potpunim prestankom lučenja mleka, ležanjem, pojavom proliva i povišenom frekvencijom otkucaja srca.

Prevencija

Se zasniva na upotrebi dovoljnih količina kabaste hrane bogate sirovim vlaknima. Visoka proizvodnja zahteva upotrebu velikih količina koncentrata bogatih lakosvarljivim ugljenim hidratima. U tom slučaju preporučuje se upotreba pufernog dodatka ishrani – DUO BUF, u količini od oko 150 grama dnevno po kravi.