U ovom periodu dolazi do veoma značajnih izmena u metabolizmu i ishrani krave. Suština ovih izmena je da su krave izložene negativnom energetskom bilansu, odnosno da hranom ne mogu uneti dovoljno energije koja im je potrebna za proizvodnju mleka. Dolazi do pojave metaboličkog stresa koji je u osnovi svih metaboličkih problema u ranoj laktaciji.

Metaboličke bolesti su bolesti koje nastaju interakcijom ishrane, telesne kondicije, proizvodnog potencijala i genetske predispozicije životinje. Ova oboljenja se mogu prevenirati adekvatnom ishranom. Veoma su važna jer prave velike štete u proizvodnji: smanjuju proizvodnju mleka u laktaciji, troškovi lečenja mogu biti značajni, povećavaju rizik za pojavu drugih metaboličkih bolesti, smanjene reprodukcije, izlučenje grla.

Mlečna groznica 

Obično se javlja oko teljenja. Nastaje kao posledica debalansa u metabolizmu kalcijuma, što dovodi do značajnog opadanja nivoa kalcijuma u krvi (<5 mg/dl). 

• Usled nedostatka kalcijuma, narušava se prenos nervnih impulsa i mišićna aktivnost, pa krava ne može da stoji i jede, što dalje pogoršava stvari. 

• Pokreti materice su narušeni, pa dolazi do teških teljenja, zaostajanja posteljice. 

• Pokreti digestivnog trakta su narušeni pa može doći I do dislokacije sirišta.

Prepoznatljiv znak je da krava leži na grudima sa glavom povijenom u stranu.

Preventiva je pravilna ishrana u zasušenju sa usklađenim nivoima kalcijuma, fosfora i vitamina D.

Ketoza

Ketoza se javlja najčešće u toku druge do četvrte nedelje laktacije. Znaci ketoze su: smanjenje proizvodnje mleka, krave mršave, pojava ketonskih tela u krvi, mokraći i mleku. Osnovni uzrok je nedostatak energije. 

Kod debelih krava konzumacija je smanjena, uz to krave svoje visoke potrebe za energijom pokušavaju da nadoknade iz masnih naslaga. Dolazi do preteranog oslobađanja masnih kiselina koje jetra ne može da preradi i stvaranja ketonskih tela.

Preventiva je korigovanje telesne kondicije u zadnjoj trećini laktacije, obezbeđivanje kravama maksimalnog konzumiranja kvalitetne hrane u ranoj laktaciji koja sadrži dovoljno nerazgradivnog skroba. Od aditiva se mogu koristiti propilen glikol i kalcijum propionat.

Acidoza

Fermentacijom ugljenih hidrata u buragu nastaju niže masne kiseline (sirćetna, propionska, buterna i mlečna). Kada je u obroku velika količina lako svarljivih ugljenih hidrata dolazi do veće produkcije nižih masnih kiselina koje značajno snižavaju pH, što se karakteriše kao acidoza buraga.

Acidoza dovodi do smanjene konzumacije hrane i pada mlečnosti, narušavanja mikroflore buraga. Izmet krava je tečan. Veoma karakterističan je i pad mlečne masti u mleku.

Preventiva je optimizacija ishrane, odnosno davanje optimalne količine koncentrata u pravilno raspoređenim obrocima. Adekvatna količina vlakana uz adekvatnu veličinu čestica u obroku dovodi do stabilnijih uslova u buragu. Dodavanje pufera i živih ćelija kvasaca može da prevenira acidozu. 

Dislokacija sirišta

Dislokacije se obično javljaju u ranoj laktaciji (do 6 nedelja po teljenju). Sirište (pravi želudac krava) se u većini slučajeva pomera u levu stranu ispod buraga. 

Simptomi dislokacije su: gubitak apetita kod krava i pad mlečnosti. Balega je tvrda i tamna, neuobičajenog mirisa. Krava slabi i nakon nekog vremena dehidrira.

Postoji više uzroka dislokacije a jedan od njih je svakako i preterana upotreba koncentrata uz nedovoljno kabaste hrane. Obično je neophodna veterinarska intervencija, gde se sirište vraća u normalan položaj I fiksira za trbušni zid.

Preventiva je pravilna ishrana sa dovoljno kvalitetne kabaste hrane.