Važno je znati prepoznati ovo oboljenje, a klinička slika je kompleksna i nespecifična:

1. Oboljenje se manifestuje iznenadnim uginućem jedne ili više svinja

2. Gubitak apetita, potištenost, povišena telesna temperatura do 42 C, krvarenja po koži- najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku, bočnim stranama trupa, krvav proliv, pobačaji, nesigurnost pri hodu, otežano disanje, kašljanje i povraćanje 

3. Svinje postaju depresivne, prestaju da jedu i grupišu se, a u perakutnom obliku bolesti mogu uginuti pre pojave kliničkih simptoma bolesti.

4. Životinje koje prežive više od jednog dana teško dišu, teško se kreću i teturaju, javlјa se crvenilo kože, naročito u području abdomena i po ekstremitetima.

5. Prasad su otpornija nego odrasle životinje

6. Klinička slika zavisi od statusa imuniteta

7. Prvi znak kod suprasnih krmača - pobačaj (uglavnom 4-5 dan od zaražavanja)

BIOSIGURNOSNE MERE

• Redovno čistiti i dezinfikovati. 

• Vozila i osoblje treba dezinfikovati prilikom ulaska i izlaska na/sa gazdinstva/farme.

• Oprema koja se ne može lako dezinfikovati treba da je izložena sunčevoj svjetlosti. 

• Ne pozajmljivati opremu sa drugih gazdinstava!

Dezinfekcija i čišćenje odjeće i obuće

• Ne ulaziti vozilima na gazdinstvo.

• Posete moraju biti svedene na minimum i dozvoljene samo nakon čišćenja i dezinfekcije obuće ili promjene odjeće i obuće, posebno u slučaju visoko rizičnih posjetioca, kao što su vlasnici životinja ili veterinari.

• Ljudi koji rade sa svinjama treba da izbegavaju kontakt sa drugim populacijama svinja.

Postaviti dezbarijere na ulazu i izlazu

• Sunđeri koji dobro upijaju tečnost, a isto tako svojom elastičnošću omogućavaju dobar kontakt gazne površine obuće i rastvora dezinfekcionog sredstva.

• Postoji i mogućnost stavljanja plastičnih navlaka preko obuće. 

• Za posetioce na raspolaganju moraju biti gumene čizme ili kaljače, koje se mogu navući preko cipela i nose se za vrijeme posjete farmi. 

• Vršiti evidenciju poseta.

Sprovesti mere uklanjanja glodara, ptica ektoparazita i zaštite životinja od krpelja i obezbediti objekat zaštićen od insekata (vektori – muve, komarci)

• Na ulazima i izlazima iz objekta postaviti odgovarajuće fizičke barijere.

• Na otvorima objekta (prozori i drugi otvori) postaviti mreže odgovarajuće gustine koje se moraju redovno impregnisati odobrenim insekticidom prema uputstvu proizvođača.

• Redovno vršiti nadzor prisustva insekata unutar i oko objekta.

• Preduzimati mere kako bi se ograničila ili uklonila mjesta razmnožavanja insekata.

• Isušivanje stajaće vode, obrada i odlaganje stajnjaka (prostirka, stajsko đubrivo) na način kojim se sprečava dostupnost insektima prenosiocima bolesti.

Pravilno odlaganje stajnjaka kao i u slučaju klanja za sopstvene potrebe, propisno odlaganje nus

proizvoda (zakopavanje, spaljivanje).

• Stajnjak i korišćena prostirka se pakuje, prska se dezinfekcionim sredstvom i ostavi da stoji najmanje 42 dana ili se uništi spaljivanjem ili zakopavanjem.

• Osoka se ne koristi najmanje 42 dana od poslednjeg dodavanja infektivnog materijala.

Izolacija svinja

• Objekti za držanje svinja bi trebalo da budu pogodni za održavanje dobre higijene. 

• Kod slobodnog tipa držanja svinja, zaštitna ograda takođe može pomoći u ograničavanju pristupa divljih i domaćih svinja smeću, ostacima hrane ili leševima koji mogu biti kontaminirani. 

• Ograda mora da se proteže minimum pola metra ispod zemlje, da bi se sprečio ulaz/izlaz kopanjem

Sprečavanje kontakta sa divljim svinjama

• Držanje svinja na način da se spreči direktan kontakt domaćih svinja sa divljim svinjama i drugim divljim životinjama. 

• Izbegavati pašno držanje svinja i puštanje svinja u otvoreni prostor, koji nije zaštićen ogradom ili na drugi način.

Ishrana pomijama NE!

• Ishrana je važna kontrolna tačka za AKS. Ishrana svinja pomijama/splačinama odnosno kuhinjskim otpacima u kojima se mogu naći ostaci zaraženog svinjskog mesa ili proizvoda čini visok rizik unošenja bolesti u zdravu populaciju.