Problemi sa nogama u tovu brojlera
Problemi sa nogama u tovu brojlera
Problemi sa nogama u tovu brojlera
Problemi sa nogama u tovu brojlera
Problemi sa nogama u tovu brojlera
Problemi sa nogama u tovu brojlera
Problemi sa nogama u tovu brojlera
Problemi sa nogama u tovu brojlera

Problemi sa nogama u tovu brojlera

Najvažniji faktori nastanka i prevencije problema sa nogama

Najčešći patogeni uzročnici oboljenja nogu kod brojlera su: reovirus (artritis reovirosa), mycoplasma synoviae, enterococcus cecorum. 
Uzročnici nastanjuju predele zglobova, pa uzrokuju njihovu otečenost, crvenilo, temperiranost, oštećenja hrskavičnog tkiva i njihovu slabiju pokretljivost. Ovakva stanja su bolna, te brojleri postaju neaktivni sa stalnom potrebom za ležanjem.

 

Tov brojlera spada u jednu od najitenzivnijih farmskih proizvodnja hrane. Savremeni brojlerski hibridi sa izraženim genetskim predispozicijama za visok dnevni prirast u optimalnim uslovima držanja, svoju masu uvećaju čak sedamdeset puta u period od 42 dana koliko je uobičajno trajanje jednog ciklusa. Tako intenzivan porast sa sobom nosi niz problema koji prate ovaj tip proizvodnje. Na prvom mestu, najveće opterećenje trpi lokomotorni, kardiovaskularni i imuni sistem samih životinja. Kako na velikim farmama tako i na manjim gazdinstvima gde se uzgajaju tovni pilići čest je slučaj problema sa nogama kod jedinki u tovu. Simptomi su jasno vidljivi i mogu biti prisutni od prvih dana života, ali su najizraženiji u drugoj polovini proizvodnje, kada je i najveći pritisak usled sve višeg prirasta. Brojleri skoro 50% svog prirasta postignu nakon 28. dana starosti. Karakteristični znaci slabosti nogu su: otežani hod, učestalo ležanja, deformiteti zglobova, smanjen utrošak hrane, a samim tim i smanjeni dnevni prirast, žuljevi na tabanima i grudnoj muskulaturi, pojava škarta među jedinkama, mortalitet. Normalno je da brojler provede 2/3 svog života na nagoma. Problemi sa nogama mogu biti masovni i naneti velike eknomske gubitke u proizvodnji.

Uzročnike koji izazivaju probleme sa nogama možemo podeliti u tri grupe, prema njihovom poreklu nastanka:

  • Patološka stanja
     
  • Menadžment držanja i proizvodnje
     
  • Ishrana 

Patološka stanja

Postoji niz virusnih i bakterijskih uzročnika koji izazivaju patološke promene u brojlerskoj proizvodnji. Virusi i bakterije mogu se prenositi vertikalno (sa roditelja na potomke) i horizontalno (među jedinkama iste ili slične starosti - u samom objektu ili među objektima). Ukoliko su roditeljska jata inficirana određenim patogenom, ona će te patogene sasvim sigurno preneti putem jaja i inkubatorskih stanica sve do potomaka. Odavde se jasno razume značaj prevencije i zdravstvene zaštite samih roditeljskih jata. Vakcinacija i biosigurnosne mere najvažnije su metode borbe protiv patogena na ovom nivou.

Drugi način prenosa infekcija može biti horizontalnim putem. Tov brojlera se odvija na relativno malom prostoru – 15-17 jedinki po m². Sve jedinke su u međusobnom bliskom kontaktu i veoma lako zaražavaju jedni druge ukoliko dođe do inicijalne infekcije. Takođe, infekcije se mogu preneti i na susedne objekte ili čak susedne farme transportnim vozilima, obućom radnika, prisustvom divljih ptica i glodara. Takođe, zaostali patogeni u objektu nakon završenog turnusa predstavljaju novi izvor infekcije u narednom ciklusu proizvodnje, pa je važno posvetiti se higijensko sanitarnim merama.

Najčešći patogeni uzročnici oboljenja nogu kod brojlera su: reovirus (artritis reovirosa) (slika 1.), mycoplasma synoviae, enterococcus cecorum (slika 2.).

Uzročnici nastanjuju predele zglobova, pa uzrokuju njihovu otečenost, crvenilo, temperiranost, oštećenja hrskavičnog tkiva i njihovu slabiju pokretljivost. Ovakva stanja su bolna, te brojleri postaju neaktivni sa stalnom potrebom za ležanjem. Način borbe u slučaju virusa na prvom mestu jesu vakcinacije, biosigurnosne i sanitarne mere. Kod bakterijskih infekcija pored preventivnih mera moguća je terapija antibioticima. Najbolji efekat se može postići u prvim danima života, dok još uvek ima prokrvljenosti kostiju i krvnim sudovima. Kasnije, kada dođe do potpunog okoštavanja krvni sudovi u kostima se sužavaju i povlače, te je i prodor antibiotika do inficiranog mesta otežan. Problem je u tome što se u prvim danima tova obično i ne primate jasni simptomi, jer su patogeni u periodu inkubacije, i u tom slučaju izostane pravovremena terapija.

       

 
           slika 1. Artrits reovirosa                

slika 2. Karakterističan položaj, enterococcus cecorum
 

Menadžment držanja i proizvodnje

Još u periodu inkubiranja pilića (u inkubatorskim stanicama) visoka temperature i niska relativna vlažnost vazduha u odnosu na propisane, iniciraju preteranu aktivnost pilića pri probijanju ljuske jajeta. Taj povišen napor dovodi do oštećenja mišića i tetiva nogu i takvi pilići će se uočiti već u prvim danima u proizvodnim objektima po svom neparvilnom hodu. (slika 3.)

Način držanja brojlera, kao i samo životno okruženje takođe mogu dovesti do raznih deformiteta nogu. Potrebno je da debljina i stanje prostirke budu uredni. Neadekvatna, vlažna prostirka dovodi do pojave žuljeva na tabanima i skočnim zglobovima (slika 4.) i posledično do stanja ležanja. Naredna faza u ovom slučaju je pojava žuljeva na koži grudne muskulature i duboka oštećenja unutar same muskulature. Uzrok vlažne prostirke može biti: sam izbor prostirke, loše podešen sistem za napajanje pilića, nedovoljna ventilacija, prisustvo digestivnih poremećaja i pojava vlažnog izmeta, prenaseljenost u objektu.

Nedovoljna ventilacija samog objekta posledično takođe može imati veze sa problematičnim nogama. U slučaju smanjenog sadržaja kiseonika u objektu brojleri se pri svojim aktivnostima vrlo brzo zamaraju i ponovo imaju potrebu za ležanjem i odmorom. Učestalo ležanje stvara pritisak na zglobove, na čijoj se površini pojavlju mikro oštećenja usled pritiska na prostirku. Ta oštećenja su otvorena vrata infekcijama. Ležanjem dolazi do slabosti tetiva i atrofije mišića, pa je svako naredno pokretanje sve teže. Takođe, infekcije disajnih puteva dovode do čestog ležanja, a posledično i do slabosti nogu.

Gustina naseljenosti ima velikog uticaja. Optimalno je da se po m2 poda normira maksimalno 36-38 kg žive mere pilića. U prenaseljenim objektima noge brojlera trpe dodatni pritisak usled većeg napora jedinki da stignu do hrane i vode.

       
      slika 3. Deformiteti u prvim danima tova
        
       slika 4. Žuljevi na skočnim zglobovima


Ishrana

Potpune smeše za ishranu brojlera zadovoljavaju sve potrebe u pogledu minerala i vitamina koji su neophodni za normalan rast i razvoj brojlera i njihovog skeleta. Za potrebe razvoja skeleta i tetiva jedni od najbitinijh elemenata su: kalcijum, fosfor, magnezijum, vitamin D, Vitamin A, Vitamin E, vitamini B kompleksa.

Prilikom upotrebe dopunskih smeša (tzv. Supera), kao i premiksa, važna je njihova pravilna upotreba. Oni u sebi sadrže značajno više minerala i vitamina u odnosu na potpune smeše, i njihovom upotrebom u kombinaciji sa žitaricama obezbediće se potreban nivo minerala i vitamina za ishranu pilića. Upotreba prema preporuci proizvođača i dobra homogenizacija smeše je veoma važna.

Rizik se javlja u slučajevima kada se dopunske smeše i premiks subdoziraju, tj. upotrebljavaju u manjem procentu od navedenih preporuka. U tim slučajevima pilići ostaju nutritivno uskraćeni u svakom smislu i ulaze u veliki rizik za nastajanje problema. Ovo se obično sreće u drugoj ili završnoj fazi tova kada proizvođači pribegavaju ishrani pilića većinskim udelom žitarica.

Pitajte stručnjaka



PERIOD SUPRASNOSTI/GRAVIDITETA