Temperatura kao faktor spoljašnje sredine ima izuzetno veliki uticaj na proizvodne performanse svih životinjskih vrsta i kategorija, a pogotovo kod živine. Zašto pogotovo kod živine? Živina nema znojne žlezde, već temperaturu odaje različitim mehanizmima, kako fizičkim (dahtanje, podizanje perja i krila, zauzimanje posebnog položaja tela), tako i metaboličkim (aktivnost žlezda, promena u konzumaciji hrane).
Svi ovi mehanizmi daju efekat u nekom relativno kratkom vremenskom periodu, nakon čega dolazi do opšte iznurenosti životinja i neminovnog pada proizvodnje, pa čak i uginuća.
Ono što je definitivno najveći problem za proizvođače je negativan uticaj toplote na proizvodne rezultate. Prvi mehanizam odbrane ptica je SMANJENJE KONZUMACIJE HRANE. Kada uzmemo u obzir da se u zadnjih nekoliko godina vreme trajanja letnje sezone i prosečne temperature drastično povećavaju, može se zaključiti da ako je u periodu od 3 – 6. nedelje temperatura u objektu preko 300C, umesto 210C, telesna masa može da bude u zaostatku u odnosu na normative do 250g po piletu.
Osim brojlerske proizvodnje ugrožena je i proizvodnja jaja, odnosno koke nosilje. Kao što je već napomenuto smanjenje konzumacije hrane je prvi odbrambeni mehanizam živine, pa će tako uzročno kod koka neminovno doći do smanjenja ukupnog broja i klase jaja, kao i do pada u kvalitetu ljuske jaja.
SPREČAVANJE TOPLOTNOG STRESA
Usled direktnih gubitaka i smanjenja finansijske dobiti, borba protiv toplotnog stresa postala je imperativ za proizvođače. Štetni efekti visokih temperatura mogu se smanjiti na sledeće načine:
1. Objekti i oprema – dobro izgrađeni i izolovani objekti, kvalitetna ventilacija (tunelska ventilacija), kao i “cooling pad” (saća) sistemi za hlađenje
2. Ishrana – korekcija obroka, u smislu smanjenja energije, a povećanja proteina, minerala i vitamina (PRE SVIH VITAMIN C). Dodavanje probiotika u hranu može kompenzovati delimično smanjenje unosa hrane. Davati hranu u rane jutarnje i kasne večernje časove, a prednost imaju peleta i grubo mlevena smeša.
3. Voda – dovoljna količina raspoložive sveže vode predstavlja najosnovniji parametar za borbu protiv toplotnog stresa, pogotovo kada znamo da živina u takvim uslovima može da popije i do 4 puta više vode od tehnoloških normativa.