U našoj zemlji mogućnost toplotnog stresa u živinarskoj proizvodnji postoji samo u jednom delu godine - leti
Letnji period kao godišnje doba traje duže sa povećanjem broja tropskih dana i noći u kontinuitetu sa godišnjim trendom širenja globalnog pojasa otopljvanja za 0,20 stepeni gegrafske širine.
Najčešća pitanja i odgovori
Na žalost period adaptacije nije brz. Ptica se postepeno prilagođava porastu temperature, pa ako je postepen – ona mnogo bolje reaguje i traje oko 5 dana. Zato velike štete mogu nastati kada do povećanja temperature dođe naglo, što je u našoj zemlji relativno često.
Jedan deo gubitaka u tom slučaju nastaje zbog loše adaptacije ptica, ali jedan deo i zbog spore reakcije odgajivača.
Ako je dan bio veoma topao, maksimalna ventilacija u toku noći pomoći će da se ptice rashlade i spremnije dočekaju vrućinu narednog dana.
Samo donekle. Kretanje ptica i njihovo razdvajanje je dobro jer oslobađa toplotu nagomilanu oko tela. Kod visokih temperatura, potrebno je u toku hladnijeg dela dana lagano proći, povremeno, kroz objekat kako bi živina ustala i udaljila se jedna od druge, naročito ako su nagomilane.
U slučajevima kada uđete u objekat i ptice ne reaguju, nego leže sa glavama na dole, ne sme se nikako dalje uznemiravati jer će se situaciju samo pogoršati.
Kada je u proizvodnom objektu moguće postići brzinu vazduha 500 metara u podnožju objekta; 600 do 700 metara u minuti je bolje.
Ranija uključivanja sistema saća (ped kulinga) pre oko 27,77° C do 29,44° C je kontraproduktivno u smislu povećanja nivoa vlažnosti u proizvodnim objektima koje ostavlja negativne posledice na: ambijentalne uslove, proizvodne performanse i opšte zdravstveno stanje jata.
Ovaj sistem može se primenjivati samo ako vlažnost vazduha nije visoka, jer u protivnom kapljice neće odvesti višak toplote iz objekta nego će pokvasiti piliće i prostirku.
Važno je i da sistem bude usklađen sa ventilacijom i da se oprema održava u funkcionalnom stanju.