Kod današnjeg industrijskog načina tova pilića, uspešno se postiže žuta boja, dodavanjem sintetičkog i prirodnog karofila. Na terenu nailazimo na subjektivne razloge izostanka žute boje – “žutog” mesa. Sveža su nam dva istovremena slučaja u zemljama okruženja.

Razloge izostanka “žutog” mesa u brojlerskoj proizvodnji iznećemo u tekstu niže, u zaključnom razmatranju.

Zaključno razmatranje:

Prilikom obilaska brojlerskih farmi u kojima se tove pilići, koristeći u potpunoj smeši karofil sa ciljem dobijanja intenzivnije žute boje, konstantujemo sledeće uzorke izostanka željenog cilja:

1. Proizvođači – farmeri su nedovoljno edukovani, te nemaju elementarno znanje oko pripreme i same dezinfekcije proizvodnih objekta.

2. Upotreba antibiotskih preparata je vrlo nekontrolisana - počev od prvog dana života pilića, odmah po prijemu na farmu.

3. Koristi se prostirka – stelja - drvena hoblovina koja je dostpuna na terenu, ali zbog izostanka negovanja iste, dolazi do toga da se ona brzo ulepi, samim tim gubi svoju osnovnu apsorpcionu funkciju. Gornji slojevi prostirke – stelje postaju svakim danom sve vlažniji, stvarajući predispoziciju za nastanak kokcidioze.

Na fotografiji niže navodimo primer: pile prema kome je uperena zelena strelica ima izraženu žutu boju kože nogu, dok pile gde je uperena crvena strelica, noge su blede- anemične. Nastupio je početak subkliničke kokcidioze (fotografija broj 1).

Fotografija broj 1: Prostirka je ulepljena – mokra. Usmerene zelene strelice ukazuju na jedinke sa žutim nogama, dok usmerena crvena strelica ukazuje na blede noge.

4. Iz anamnestičkih podataka o upotrebi i promenama kokcidiostatika u hrani za navedene piliće se neplanski koriste  i da nisu usklađeni sa godišnjim dobom.

5. Prilikom obilazaka farmi sa proizvodnim objektima za tov pilića, zatekli smo, da se kod brojlerskih pilića pri uzrastu od 33 dana, u biciklone – silose punio mleveni kukuruz. Ovi slučajevi korišćenja mlevenog kukuruza na sedam dana pred klanje predstavljaju se kao “nepisano pravilo”.

6. Obdukcijom dnevnih leševa i leševa žrtvovanih pilića, konstatovali smo, skoro kod svih jata, subkliničku kokcidiozu od 24. Dana, pa nadalje, uz različiti stepen izraženih patoloških promena, sve do izražene cekalne kokcidioze oba slepa creva (fotografija broj 2). Inače, bolest kokcidioza, poznata kao krvavi proliv, dovodi do gubitka krvi, kolorita nogu i trupova pilića i umanjuje apsorpciju hranjivih materijala i karofila.

Fotografija broj 2: Kokcidioza u slepim crevima

7. Jedino kod jednog tovljača pilića, koji je završavao sa proizvodnim ciklusom, zatečeno je očekivano “žuto meso” (fotografija broj 3). Međutim, dotični farmer nam je rekao da se pridržava i sprovodi sve predviđene tehničko – tehnološke mere za navedenu vrstu i kategoriju živine.

Fotografija broj 3: Pile sa željenim – izraženim, žutim koloritom mesa

Na osnovu sveobuhvatnog sagledavanja anamnestičkih podataka datog od strane tovljača pilića, kliničke slike sa opservacijom jata i obdukcijskog nalaza, iznosimo mišljenje:

RAZLOZI IZOSTANKA “ŽUTOG” MESA U PROIZVODNJI BROJLERSKIH PILIĆA leže u direktnim, indirektnim ili često kumulativnim uticajima koja su navedena u predhodnih sedam tačaka.